Tata

Tata...

Slušam tu pesmu... sama se nameće... i onda u slobodnom vremenu koje nemam pronađem prevod... sam me zapravo pronasao... prica o nečijem ocu... slusam ritam i odlutam u mislima ....

Nisi nikad procitao moj blog nadam se da ovaj hoćeš... Da postiraću ga... nek još neko pročita... tu osobinu imam na tebe rekla bih, čist egzibicionizam... neko pozitivno kreativno ludilooo... i kontinuirano pomeranje granica... pišanje uz vetar možda... tako sam sa tobom bliža... delimo istu ideologiju... u stilu mozemo mi sami... nećemo da nas iko handri i nahandrava... sami... slobodni... avanturisti u potrazi za sobom... vođeni isključivo emocijama koje nas bacaju... da li onda imamo svoju volju često se pitam....

Znam da si svestan koliku emociju imam za tebe, retko stignem da ti kažem... možda... ne znam... ali definisao si veliki deo moje ličnosti... onog što ja jesam i hoću da budem... Ponosna sam na tebe... zato što se boriš i uvek boriš... prvo sam sa sobom... onda sa okolnostima... sa životom... mislim da će tvoja biti zadnja... i sve će biti kako ti odlučiš... takav si... takva sam... 

Jesenija... Dragi... moj otac... moja energija... moj tvorac... životni saputnik u ovom životnom ciklusu nikako ne bi mogao biti drugačiji ni niko drugi do ti ... Dragi Bećukiću... ako ti kažem da znam da se sklanjaš uvek kada ima puno emocija... da znam da nisi u stanju da samnom  razgovaraš normalno zbog istih... sve znam... uvek i jesam... nego sam uvek uz inat... na svoj način... sama... i kako odlučim... jer tako sam tebi bliža... želim da si tu još dugooo... da mogu što više uzeti od tebe i skladištiti u um... srce... znam da ce mi trebati za život koji dolazi... hronično ne shvaćen... imaš svoj talas... poštujem to... danas želim da ti oprostim što nisi bio savršen... danas želim sebi da oprostim što nisam bila savršena ali i sam znaš da je to put koji smo morali preći zajedno... 

Nedostaje  mi tvoje ljubavi, tako sam i te partnere birala i tražila emociju samo emociju jer to je moje gorivo na koje se krećem i onda postajala međuzavisna u tim odnosima... ne svoja... danas shvatam da mi nedostaješ... želim da me voliš još, još... još jače i jasnije... da ispunim svoje rupe i rupice... a nije mi jasno kako nisam videla da mi svojim primerom pričaš... pokazuješ... možda mi lakše bilo da za svoje promašaje okrivim tebe... umesto da se suočim sa sobom... životom... okolnostima i budem hrabra kao ti... uhvatim se za muda pokazem ih celom svetu i radimmm i radimmm i borim se... hvala ti što si baš ti moj tata... takav kakav jesi... podelio samnom sebe... mene... nas... volim nas i prihvatam takve kakvi jesmo... oboje... pošetak i kraj jedne iste linije... volim te... od sada i do kraja kosmosa... čast je puovati sa tobom... 

Dragi i Jesenija...